Ličnost i poremećaj ličnosti
Ličnost je jedan od temeljnih pojmova psihologije koji se odnosi na neponovljiv, relativno čvrsto integrisan, stabilan i kompleksan psihički sklop osobina, koji određuje karakteristično i dosledno ponašanje individue. U te osobine spadaju intelektualne sposobnosti, vrednosti, motivi, emocije, ciljevi i namere, način ponašanja. Ličnost je dinamička struktura koju čini sistem međusobno povezanih crta (sposobnosti, temperamenta, karaktera), motiva, vrednosti, stavova itd. Najopštije, to je stabilna organizacija individualnih karakteristika čoveka na osnovu koje se svaki individua razlikuje od svih ostalih.
Sigmund Frojd je dao jednu od prvih definicija ličnosti. Prema psihoanalizi, ličnost je složen strukturalni i dinamički sistem koji obuhvata veći broj podsistema ili instanci. Zato se psihoanaliza orijentiše na specifično dubinsko razmatranje nesvesnih slojeva ličnosti, kao i na izučavanje dinamike razvoja, uključujući, pored normalnih, i patološke posledice disharmoničnog razvoja. Jung tome dodaje još i elemente kolektivne podsvesti koji ulaze u strukturu ličnosti.
Poremećaji ličnosti su stanja i duboko ukorenjeni obrasci ponašanja, mišljenja, osećanja, koji se ispoljavaju i uočavaju u svakodnevnom životu i koji značajno odstupaju od normi koje se očekuju i prihvataju u društvu. U tom smislu uvek se moraju uzeti u obzir regionalne i kulturne posebnosti. Ovi obrasci ponašanja obično započinju u adolescenciji, a karakteriše ih činjenica da se na njih teško može uticati i zbog toga ih je teško lečiti.
Naglašena ličnost prelazi u poremećaj ličnosti kada obim i stepen patnje osobe (i / ili okoline) ili teškoće u društvenom i profesionalnom životu postanu prevelike!
U odnosu na zdravu ličnost tri patološka znaka poremećaja ličnosti jesu:
- nedostatak stabilnosti i otpornosti na situacije pojačanog stresa
- nefleksibilnost u svakodnevnom ponašanju
- stalno ponavljanje neadekvatnih obrazaca psihičkog funkcionisanja
Pet Faktora ili eng. “Big Fives”
Velika petica (također model s pet faktora, FFM) model je psihologije ličnosti. Na engleskom se također naziva OCEAN modelom (nakon odgovarajućih inicijala Otvorenost, Savesnost, Ekstraverzija, Pristanak, Neurotizam).
Prema njemu, postoji pet glavnih dimenzija ličnosti i svaka se osoba može klasifikovati na:
- Otvorenost prema iskustvu (otvorenost),
- Savesnost (perfekcionizam)
- Ekstraverzija (druženje)
- Kompatibilnost (obzir, spremnost na saradnju, empatija)
- Neurotizam (emocionalna nestabilnost i ranjivost).
Podela poremećaja ličnosti
Specifični poremećaji ličnosti, po važećoj klasifikaciji mentalnih poremećaja, su:
- shizoidni
- paranoidni
- disocijalni
- emocionalno nestabilni (impulsivni ili granični tip)
- histrionični
- opsesivno- kompulsivni
- izbegavajući i zavisni.
Poznati primeri su “paranoidni poremećaj ličnosti”, u kojem se pogođeni neprestano bore protiv navodne nepravde i tako tuže ceo svoj komšiluk za razne stvari ili histrionski (ranije histerični) poremećaj ličnosti, u kojem se masovno povećavaju afekti i emocije, dok je teatralno ponašanje u prvom planu. I ovdje je terapija obično potrebna samo ako psihološki stres postane prejak. U slučaju najpoznatijeg poremećaja, emocionalno nestabilnog poremećaja ličnosti graničnog tipa, ovo je drugačije, jer su pogođeni toliko ozbiljno ošetećeni u svom životu da je psihoterapeutska terapija gotovo uvijek potrebna.
Terapija poremećaja ličnosti:
Od psihoterapijskih modaliteta najčešće se koristi modifikacija kognitivno- bihejvioralne terapije prilagođena poremećajima ličnosti. Tokom samog psihoterapijskog rada terapeuti se najčešće sreću sa problemima koji proističu iz stabilnog obrasca maladaptivnih karakteristika sa kojima je osoba saživljena i koje opaža kao jedino funkcionalne. Upravo zbog ovakvih svojih karakteristika, poremećaji ličnosti predstavljaju izazovno područje u psihoterapijskom radu.
Sa farmakoterapijskog aspekta, poremećaji ličnosti se lekovima tretiraju u situacijama komplikacije/dekompenzacije, a mimo toga akcenat se stavlja na psihoterapiju.