Rođenje deteta bi trebalo da bude jedan od najvažnijih i najlepših događaja u životu svake žene.

POSTPOROĐAJNA (POSTPARTALNA) DEPRESIJA I PSIHOTERAPIJA?

S obzirom na to da trudnoća i porođaj dovode do značajnih hormonskih promena kod majke, kao i do novih zahteva za prilagođavanje i kod majki i kod očeva, sasvim je normalno i očekivano da se jave emotivni problemi. Pored životnog stila i ritma koji se značajno menjanju, prisutni su i akutni umor, zbunjenost, očekivanja i pritisci koji dolaze od drugih ljudi i sve to se ne javlja samo u slučaju rođenja prvog deteta, već se može javiti i prilikom rođenja bilo kog sledećeg. 

Međutim, kada govorimo o postporođajnim emotivinim problemima, važno je razlikovati postporođajnu tugu ili tzv. Baby blues i postporođajnu depresiju:

• Postporođajna tuga je termin koji se koristi da se opiše stanje zabrinutosti, tuge, i iscrpljenosti, kao i osećaj gubitka kontrole nad emocijama i preplavljenosti obavezama. Ovo stanje se javlja kod velikog broja majki (i do 80%) i ono je blago i prolazno, može trajati od nekoliko dana do dve nedelje. Navedeni simptomi spontano prolaze kada se majka prilagodi novim uslovima.
• Postporođajna depresija se razlikuje od prethodnog stanja po tome što traje duže, simptomi su intenzivniji i prema tome, zahteva stručnu pomoć. Karakteristični su problemi sa spavanjem, promene raspoloženja, promene apetitia, intenzivna tuga i sumnja usmerena na sebe, smanjeno interesovanje, pa čak i razmišljanja o samoubistvu.

Važno je naglasiti da postporođajna depresija NIJE nekakva karakterna mana ili slabost, da zavisi od velikog broja faktora i da se može dogoditi bilo kome i to i majkama i očevima.

Postporodjajna depresija traje mnogo duže od postporođajne tuge, simptomi su joj ozbiljniji, uglavnom slični znakovima „prave“ depresije:

• Osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti
• Nedostatak energije i motivacije
• Poremećaj ishrane i spavanja
• Nedostatak interesa za seksualne odnose
• Osećaj nesposobnosti da se odgovori zahtevima okoline
• Razdražljivost
• Plačljivost
• Takođe je vrlo karakteristična i anksioznost koja se ogleda u nedostatku privreženosti bebi, a što za posledicu ima i osećaj griže savesti zbog toga.

Lečenje postporodjajne depresije se uglavnom sastoji od adekvatne psihoterapije i eventualnog uzimanja antidepresiva, dok je kod blažih simptoma ponekad dovoljno i savetovanje psihologa.

Kod oko 10% mama početni bezazleni simptomi se sve više pogoršavaju, što utiče na kvalitet svakodnevnog života. U tom slučaju treba se što pre obratiti stručnim osobama za pomoć, kako bi oporavak kraće trajao.

Ne postoji samo jedan razlog zašto dolazi do postporođajne depresije, koju su stručnjaci nazvali „bejbi bluz“. Najčešći razlozi su fizičke promene — zbog drastičnog pada estrogena i progesterona, kao i hormona tiroidne žlezde, zbog čega se osećate umorno i usporeno. Takođe, promene krvnog pritiska i imuniteta dovode do promena raspoloženja. Vrlo cesto se radi o kombinaciji fizičkih i emotivnih promena, a ona može biti i posledica raznih životnih problema, kao što su finsijski problemi, manjak podrške, loši partnerski odnosi, briga o drugom detetu itd.

Umesto o uzrocima, korisnije je govoriti o faktorima rizika za pojavu postporođajne depresije, u vezi sa kojima su sprovedena mnoga istraživanja. Neki od faktora rizika koji su utvrđeni istraživanjima i na osnovu kliničke prakse su:

• Prenatalna depresija je depresija koja se javlja tokom same trudnoće i jedan je od najpouzdanijih prediktora postporođajne depresije
• Prenatalna anksioznost je anksioznost koja se javlja tokom trudnoće
• Istorija depresije ili depresivnih epizoda koje nisu vezane za trudnoću takođe povećava rizik od pojave depresije nakon porođaja
• Postporođajna tuga (“Baby blues”) je takođe faktor rizika, iako, kao ni u slučaju ostalih faktora, ne znači da njeno javljanje nužno uslovljava i javljanje depresije
• Skorašnji stresni životni događaji
• Neadekvatan ili nepostojeći sistem socijalne podrške pod kojom se podrazumevaju prvenstveno porodica i prijatelji
• Loš i nepodržavajuć partnerski odnos
• Nisko samopouzdanje
• Traumatičan ili stresan porođaj
• Stres oko brige o detetu/deci
• Novorođenče sa zdravstvenim problemima ili problematičnim temperamentom
• Nizak socioekonomski status (siromaštvo)
• Neplanirana ili neželjena trudnoća

Emotivno ćete se osećati kao da ste izgubili kontrolu nad svojim životom i bićete u dilemi da li uopšte možete da se starate o bebi.

Vrlo često, neke mame su u paničnom strahu da ne mogu da vode računa o bebi ili da će je povrediti. Takođe, stalno imaju negativne misli.

Za stručnu pomoć treba da se obratite ukoliko se psihički loše osećate duže od dve nedelje, a simptomi depresije su sve intenzivniji. Ako vam je teško da bilo šta odradite kod kuće i na poslu ili ako osećate da ne možete da brinete ni o sebi, ni bebi. Naročito potražite pomoć ako vam ponekad prolazi kroz glavu da biste mogli da naudite sebi ili bebi.

Nekada je dovoljan razgovor s bliskom osobom, pomoć supruga, prijateljice ili rodbine oko bebe. Međutim, u ozbiljnijim slučajevima obavezan je razgovor sa stručnom osobom, psihologom ili psihijatrom.

Takođe, ukoliko lekar proceni da se radi o težem obliku depresije, potrebno je koristiti prepisane antidepresive. Što se pre suočite sa problemom i potražite pomoć stručnjaka, to je bolje za vas i bebu.

Ukoliko se postporođajna depresija ne leči, možete imati problem da prepoznate i fokusirate se na potrebe deteta, a zbog manjka energije i neraspoloženja možete osetiti grižu savest, izgubiti samopouzdanje, pa vam se depresija može još više pogoršati.

Takođe, smatra se da posporođajna depresija kod majke može da utiče na bebu, tačnije može da uzrokuje probleme sa ponašanjem, stalan plač, a kasnije može da dovede do problema prilikom razvoja govora.

Pored stručne pomoći, korisno je uzeti u obzir sledeće savete koje sami možete primeniti:

1. Nemojte imati previsoka očekivanja od sebe, naročito u pogledu toga kako bi trebalo da se osećate.
2. Budite u kontaktu sa članovima porodice i prijateljima koji vam pružaju podršku, nemojte se izolovati.
3. Negujte svoju vezu sa partnerom (ukoliko ga imate), nađite vremena za razgovor i razumevanje.
4. Nađite vremena za odmor.
5. Praktikujte fizičku aktivnost koja vam prija i koju je lekar odobrio (u skladu sa vašim fizičkim stanjem).
6. Nemojte se stideti i obratite se za pomoć.

Ukoliko ste kao prijatelj ili član porodice primetili da osoba pati od simptoma postporođajne depresije:

• Budite spremni da pokrenete razgovor i predložite osobi da potraži stručnu pomoć
• Pokažite razumevanje i pružite podršku
• Pružite pomoć oko svakodnevnih zadataka sa kojima se suočava