Depresija je jedna od najčešćih, ali s obzirom na njen individualni i društveni značaj često vrlo podcenjena bolest. Depresiju tipično karakteriše epizodni tok, što znači da su depresivne faze vremenski ograničene. Ako se tuga pojavi bez razloga ili je nesrazmerna uzroku, ako ne prestaje ili ako se ponovo vraća, ako nam je teško da radimo, da se družimo, da spavamo, ako se više ne možemo radovati životu, onda to više nije obična tuga.
Prolazno neraspoloženje nije depresija. Kad pretrpimo neuspeh ili izgubimo dragu osobu, prirodno je da smo tužni i zabrinuti. Takvi događaji gase nam radost življenja, no ubrzo se većina ljudi vraća u svoje uobičajeno stanje.
Danas se pretpostavlja da depresija nastaje kao posledica narušene ravnoteže nerotransmitera ili hemijskih supstanci u mozgu. Sa druge strane usvojen je mogel eng. The Stress-Vulnerability Model pri čemu važnu ulogu u razvojanju depresije igraju nasleđe, osetljivost na stres i način života. Nastaje kod pojedinaca kod kojih postoji urođena sklonost, koji su imali traumatična iskustva tokom odrastanja, a spoljašnji faktori najčešće su okidač za razvoj bolesti. Najčešći spoljni faktori koji uzrokuju depresiju su intenzivni stresovi, a važni su i nepravilna ishrana, manjak svetlosti, nedostatak telesne aktivnosti, alkohol, neki lekovi i narkotici.
Glavni simptomi depresivnih epizoda su:
- Depresivno raspoloženje;
- Gubitak interesa i nezadovoljstvo;
- Smanjena osnovna aktivnost pogođene osobe, smanjena motivacija sa povećanim umorom (često čak i nakon malog napora).
Dodatni simptomi su:
- Smanjena koncentracija i budnost;
- Smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje;
- Osjećaj krivice i bezvrednosti;
- Negativne i pesimistične misli vezane za buduće vreme.
- Misli o samoubistvu, samopovređivanju.
- Poremećaji spavanja;
- Smanjen apetit.
Dijagnoza depresivne epizode
Najmanje dva glavna simptoma moraju trajati najmanje dve nedelje. Uz glavne simptome pogođena osoba pokazuje i dodante simptome:
- Blaga depresivna epizoda minimum 2 glavna + 2 dodatna simptoma
- Umerena episoda, minimum 2 glavna + 3-4 dodatna simptoma
- Teška epizoda, minimum 2 glavna + najmanje 4 dodatna simptoma.
Rizik od samoubistva je otprilike 30 puta veći kod depresivnih ljudi nego u opštoj populaciji.
Simptomi trajnih depresivnih poremećaja (distimija):
Distimija je dugotrajni (hronični) depresivni poremećaj raspoloženja, u kojem se pojedinačne depresivne epizode javljaju kao blagi ili umereni (ponavljajući) depresivni poremećaj. Obično započinje u srednjim godinama.
Terapija depresije
Lečenje depresije može se podijeliti u tri faze: akutna terapija, terapija održavanja i dugotrajna ili relapsna profilaksa.
U lečenju depresivne episode se koriste sledeće metode:
- Farmakološka terapija (najčešće kod teških depresivnih episoda)
- Psihoterapija (pokazuje veliku efikasnost kod umereni i teških depresivnih episoda, posebno u kombinaciji sa antidepresivima i doprinosi prevenciji novih depresivnih episoda)
- Nefarmakološka terapija (Elektrokonvulzivna terapija, terapija nedostatka sna, terpaija svetlom, transkranijalna magnetna stimulacija, stimulacija vagusnog živca, itd.)
Psihoterapija je način lečenja određenih smetnji, stanja, poremećaja ili bolesti koje su izazvane psihološkim razlozima i podrazumeva razgovor sa psihijatrom, psihologom ili drugim stručnjakom. Tokom ovog procesa psihoterapeut će naučiti pacijenta kako da razume, prihvati i adekvatno kontroliše svoja raspoloženja, osećanja, misli i postupke.
Najbolje rezultate u lečenju depresije daje kombinovanje antidepresiva i psihoterapije. Terapeut može pacijentu da prenese praktične i u svakodnevici primenjve veštine: kako da kvalitetnije komunicira, kako da bolje organizuje svakodnevicu, aktivira pozitivne resurse, kako da se izbori sa strensim situacijama, kako da traži ono što želi i da se suprotstavi onome što ne želi, itd. Psihoterpija dovodi do funkcionalnih promena određenih delova ličnosti, kako bi osoba koja dolazi na psihoterapiju time uklonila uzrok svojih problema.