Šta su anksiozni poremećaji?

Anksiozni poremećaji su najčešći psihijatrijski poremećaji, a valja naglasiti kako se vrlo uspešno leče. Shodno tome, važno je znati prepoznati simptome, a zatim što ranije potražiti adekvatnu pomoć psihijatra ili psihoterapeuta.

Poremećaji anksioznosti se razvrstavaju na sledeći način:

1. Generalizovani anksiozni poremećaj
2. Fobični poremećaj
3. Agorafobija
4. Socijalna fobija
5. Specifične fobije
6. Panični poremećaj
7. Mešani anksiozno-depresivni poremećaj

Poremećaji anksioznosti se danas shvataju kao oboljenja kod kojih je anksioznost gotovo permanentan klinički fenomen. Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrasnja, slobodno lebdeća napetost, koja nema realnu opasnost, tj nema spoljni objekat. Tu je i bitna razlika od pojma straha. Strah obicno ima spoljni objekat (realni strah, npr. od visine ili irealni strah kada se samo zamišlja opasnost). Anksioznost nema spoljni objekat, ni spoljnu opasnost, već ima unutrašnju opasnost, a ovo može da bude neki intrapsihički konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli itd.

Za Frojda anksioznost je stanje napetosti i uznemirenosti pred unutrašnjom opasnošću.

Anksioznost je do izvesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek. Moze da se odnosi na neizvesnosti koje se osećaju za zdravlje porodice, napetost koje se oseća pre suočavanja sa teškom situacijom, „trema“ pred značajne nastupe itd. Svako iskustvo anksioznosti ima i svoje somatsko ispoljavanje, koje svako poznaje: ubrzan i nepravilan rad srca i drhtanje, „knedla“ u grlu, bol u želucu, crevni i mokraćni poremećaji. Kod takve anksioznosti organizam je u stanju uzbune. Ova „normalna“ anksioznost je reakcija na uzroke koji su postali tako česti u naše vreme, da je ponekad teško da se sazna u kojem trenutku i za koju osobu ona prelazi u patologiju. Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan i kod različitih pacijenata može da bude različite psihodinamike.

Faktor koji se najčesće pominje kao krucijalan u nastanku anksioznosti je strah od nečega u budućnosti. To može da se odnosi na razne oblasti života, sferu zdravlja, ekonomskog blagostanja, ljubavi prema nekome ili nečemu, ljubavi prema samom sebi itd.

Sledeći momenat od značaja u genezi anksioznosti je strah od gubitka nekoga ili nečega, strah od odvajanja od nekoga ili nečega ili pak gubitka ljubavi nekoga. Pomisao da se može ostati bez ljubavi objekta koji je od značaja za pacijenta, dovodi do intenzivnog unutrašnjeg nemira i napetosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj pripada grupi takozvanih anksioznih poremećaja i njegov glavni simptom je veoma izražena, patološka anksioznost i briga. Za postavljanje dijagnoze neophodno je da ovakva anksioznost bude prisutna u većem broju dana nego što je nije bilo, u periodu od najmanje 6 meseci (DSM-5). Briga je povezana sa mnogim oblastima iz svakodnevnog života poput zdravlja, posla, finansija. Generalizovani anksiozni poremećaj je udružen sa mnogim drugim psihijatrijskim, ali i somatskim oboljenjima, zbog čega često ostaje neprepoznat. Dovodi do problema u svakodnevnom funkcionisanju, utiče na pad kvaliteta života a veoma često može dovesti i do problema u međuljudskim odnosima.

Fobični poremećaj

Fobija je iracionalni strah nastao kao posledica svesnog izbegavanja predmeta ili situacija koje izazivaju strah. Izloženost objektu ili situaciji dovodi do trenutne reakcije u smislu visokog stupanja anksioznosti ili pak do pokušaja njihovog izbegavanja. Simptomi povezani sa fobijom ili model izbegavajućeg ponašanja vezan za određene objekte ili situacije može u značajnijoj meri uticati na sposobnost svakodnevnog funkcionisanja. Izraženi su fizički simptomi: pojačano znojenje dlanova, crvenilo na licu, lupanje srca, bol u prsima, osoba ima osećaj da nema vazduha (oseća da će se ugušiti), drhtanje ruku i nogu, podrhtavanje glasa.

• Agorafobija je prvobitno označavala strah od otvorenog prostora, dok se danas pod tim pojmom podrazumeva skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i mnoštvom ljudi te sa mišlju da na takvom mestu nakon iznenadne opasnosti ne bismo bili u stanju pobeći ili potražiti pomoć.
• Socijalna fobija poremećaj koji se karakteriše iracionalnim strahom od ljudi i socijalnih situacija. Zapravo, osobe s ovim poremećajem se plaše svih situacija u kojima ih drugi mogu gledati i uvrediti. Radi se o strahu od nastupa pri čemu su simptomi mnogo jače izraženi nego kad je reč o normalnoj tremi ili nervozi pred nastup na javnoj sceni. Osnova socijalne anksioznosti ili socijalne fobije je strah od toga da ćete biti proučavani, prosuđivani ili osramoćeni u javnosti.
• Specificna fobija je trajni, bezrazložni strah uzrokovan prisutnošću ili zamišljanjem specifičnog objekta ili situacije koja ne predstavlja realnu opasnost. Izloženost objektu ili situaciji dovodi do trenutne reakcije u smislu visokog stupanja anksioznosti ili pak do pokušaja izbjegavanja objekta ili situacije.

Panični poremećaj

Stanje je patološke anksioznosti koje se manifestuje spontanim javljanjem paničnih napada, nakon čega se po pravilu javlja strah od novih napada te razvoj izbegavajućeg ponašanja. Smatra se da je doživljavanje paničnog straha jedno od najmučnijih doživljaja koje čovek može iskusiti te da se kao takvo ne može dugo podnositi. Tu spada širok spektar simptoma, od kojih se najčešće javljaju sledeći: vrtoglavice, omaglice, preznojavanje, lupanje srca, preskakanje, bolovi u grudima, otežano disanje, povećanje krvnog pritiska, drhtanje ruku, klecanje nogu, nemir i bolovi u stomaku. Takva simptomatologija ipak jako zabrine osobu i ona zbog toga doživljava da se sa njom događa nešto vrlo opasno, da se nalazi u stanju neposredne opasnosti po život. Zato se ti ljudi obično javljaju lekarima u urgentim službama, sumnjajući da je u pitanju infarkt, izliv krvi u mozak, ili da će zbog sve te napetosti izgubiti razum i poludeti.

Anksiozni poremećaji se najbolje leče kombinacijom psihoterapije i psihofarmakoterapije.