Šta je suizidalnost ili samoubistvo, sta je presuizidalni sindrom?
Suizid ili samoubistvo se događa kada su osećanja i ponašanje pogođene osobe usmereni na to da dovedu do vlastite smrti ili je pasivno prihvate.
Presuizidalni sindrom obuhvata:
- Sužavanje sve više mogućnosti u životu, sve dok na kraju ne ostane samo samoubojstvo kao mogućnost. Ovo sužavanje može se opravdati razmišljanjem i ponašanjem pogođene osobe (depresija, poremećaj ličnosti), ali i u stvarnosti (izolacija, usamljenost, nezaposlenost, gubici, bolest)
- Agresija: pojačana i istodobno inhibirana agresija, koja se pre ili kasnije usmeri protiv pogođene osobe (preokret agresije).
- Beg u drugu realnost: Osećaj da se ne možemo nositi sa stvarnošću dovodi do bega u nestvarnost. Pogođena osoba gradi iluzorni svet u kojem misli o smrti i na kraju samoubistvu igraju sve važniju ulogu.
Pojava spomenutih karakteristika uvek je ozbiljan znak upozorenja.
Suicidalnost može imati različite oblike. Akutna suizidalnost ili samoubistvo postoji kada postoje prisilne samoubilačke misli sa određenim samoubilačkim namerama i preti akutnim samoubilačkim činom. Tada sva pozitivna emocionalnost prema drugima, a naročito prema sebi se gasi i pretvara u mržnju i kaznu samog sebe. Javljaju se osećaji ljutnje, neprijateljstva, frustracije, straha. Te negativne emocije su okrenute prema sebi i pogođena osoba ima izražen osećaj krivice.
Razvoj samoubilačkih misli se može podeliti u etape:
- Želje za odmorom: Želja za “predahom” bez želje za smrću
- Želje za smrću / životna umor: poželite biti mrtvi, a da to sami ne uzrokujete
- Pogođena osoba ne oseća pritisak i nema prisilne misli da treba da sebi oduzme život
- Suicidalne ideje / samoubilačke ideje:: Prisustvo samoubilačkih misli; postoje manje više i konkretni planovi o samoubilačkom činu, ali pogođena osoba je oseća pritisak da izvrši samoubistvo.
- Suicidalne namere: postoje konkretne ideje kako izvršiti samoubistvo. Osoba ima konkretan plan i postupak samoubilačkog čina i postoji jak unutrašnji pritisak da počini samoubistvo
- Suicidalni impulsi: iznenadni impuls, nagon da osoba odmah sebi oduzmet život. Često pogođena osoba prethodno nije razmišljala o samoubistvu. Posotoji snažan i jak pritisak za samoubilačkim činom.
- Suicidalni čin: Sve misli i ponašanje imaju za cilj samoubistvo
- Pokušaj samoubistva: osoba je preživela samoubilački čin
- Samoubistvo ili suizid: čin samoubojstva sa smrtnim ishodom
- Parasuicid: Samoubilački čin koji može dovesti do smrtnog ishoda, ali čiji je cilj skretanje pažnje i vapaj/poziv za pomoć.
Učestalost Suizida/Samoubistva:
Učestalost samoubistva raste sa starošću i najčešća je kod osoba između 50 i 80 godina. Samoubistvo je češće kod muškaraca. Samoubilački čin se kod muškaraca češće nego kod žena završava sa smrtni ishodom.
Pokušaj samoubistva:
10-15 puta je češće nego kod samoubistva. Pokušaj samoubistva je najčešći kod osoba između 15 i 30 godina. Žene su sklonije pokušaju samoubistva od muškaraca.
Okolnosti i psihička oboljenja koja povećavaju učestalost samoubistva:
- psihička oboljenja (Depresija, bolesti zavisnosti, poremećaji ličnosti, bipolarni poremećaj)
- prisustvo suizidalnih namera (već počinjeni pokušaji samoubistva, samoubistva u bližoj porodici, suizidalne misli)
- socijano kulturološki faktori: nezaposlenost, finansiske poteškoće, nasilje u porodici/vezi, smrt člana porodice, trame, itd.
- Godine i pol: starije osobe i muškarci su skloniji samoubistvu
- Bolesti: hronični bolovi, dugogodišnji poremećaji sna
- Zanimanja i dostupnost opasnih metoda za samoubistvo (Lekari i policajci)
Samoubistva se obično izvršavaju ujutru, pred zoru, kada strah pred patnjama narednog dana dostigne vrhunac.
Terapija:
Obavezno se javiti lekaru, po mogućstvu lekaru sperijalisti psihijatrije i psihoterapije!
Osobe sa akutnim samoubilačkim namerama ne ostavljati same, dok ne dođu do lekarske pomoći. Pitanje procene rizika od samoubistva je uvek delikatno i zahteva mnogo iskustva i krajnje oprezan pristup pogođenoj osobi. Vrlo je važno postaviti indikaciju za bolničko lečenje radi bezbeznosti same pogođene osobe.
Faktori koji utiču na procenu rizika od suizida su sledeći:
- Stepen depresije. Što je teža klinička slika, to je i veći rizik od suizida.
- Količina agitacije. Agitirana (unzemirena) depresija sa znacima nemira povećava rizik od suizida.
- Stav prema samoubistvu. Rizik od suizida kod osoba sa samoubilačkim mislima i namerama treba proceniti kroz njegove stavove (verbalni i neverbalni odgovori). Ovde se radi o proceni odlučnosti ili ambivalenciji po pitanju samoubilačkog čina.
- Impuzivnost. Impulzivne osobe znatno češće pokušavaju samoubistvo.
- Upotreba sedativa i alkohola smanjuju kortikalnu (moždanu) kontrolu i olakšavaju samoubistvo.
- Porodična anamnese samoubistva. Ako postoje slučajevi samoubistva u porodici, onda postoji povećan rizik od suizida.
- Stresna situacija u životu povećava rizik od samoubistva, npr. razvod, gubitak posla, prekid veze, itd.
- Odnos prema odgovornosti. Osobe koji imaju obaveze prema porodici i koji su odgovorni prema svojim zaduženjima imaju manji rizik od samoubistava.
- Religija nekada zabranjuje suizid, što može da smanji rizik od samoubistva
Psihoterapija je važna terapijska opcija za lečenje samoubistva. Nezavisno od različitih načinima lečenja, postoje psihoterapijski stavovi, strategije i tehnike, koje su razvijene na temelju bihevioralnih i psihoanalitičkih teorija. Problemi koji vode ka samoubistvu trebali bi biti precizno definisani; specifične strategije ponašanja imaju za cilj promeniti načine ponašanja, mišljenja i razviti kognitivne strategije. Psihodinamička strategija koja se temelji na jednoj, kroz razgovor terapeuta i pogođene osobe, unutrašnjoj reakciji terapeuta i njegovoj povratnoj informaciji (kontratransferu) pogđenoj osobi, gde se prepoznati obrasci ponašanja koji su doveli do samoubilačkih misli na razumljiv i prihvatljiv način prezentuju tj. objašnjavaju pogođenoj osobi.