Psihoterapija doslovno znači „lečenje duše“ i označava način lečenja određenih smetnji, stanja, poremećaja ili bolesti koje su izazvane psihološkim razlozima. Ona podrazumeva razgovor sa psihijatrom, psihologom ili drugim stručnjakom.
Postoji više vrsta psihoterapije i svaka ima drugačiji pristup. Koji pristup će psihoterapeut primeniti zavisi od problema koji pacijent ima. Seansa sa psihoterapeutom traje u proseku od 45 minuta do 1 sata. Čitaj još na ovu temu.
Depresija je jedna od najčešćih, ali s obzirom na njen individualni i društveni značaj često vrlo podcenjena bolest. Depresiju tipično karakteriše epizodni tok, što znači da su depresivne faze vremenski ograničene. Ako se tuga pojavi bez razloga ili je nesrazmerna uzroku, ako ne prestaje ili ako se ponovo vraća, ako nam je teško da radimo, da se družimo, da spavamo, ako se više ne možemo radovati životu, onda to više nije obična tuga.
Prolazno neraspoloženje nije depresija. Kad pretrpimo neuspeh ili izgubimo dragu osobu, prirodno je da smo tužni i zabrinuti. Takvi događaji gase nam radost življenja, no ubrzo se većina ljudi vraća u svoje uobičajeno stanje.
Postporođajna depresija se razlikuje od prethodnog stanja po tome što traje duže, simptomi su intenzivniji i prema tome, zahteva stručnu pomoć. Karakteristični su problemi sa spavanjem, promene raspoloženja, promene apetitia, intenzivna tuga i sumnja usmerena na sebe, smanjeno interesovanje, pa čak i razmišljanja o samoubistvu. Čitaj još na ovu temu.
Postporođajna tuga je termin koji se koristi da se opiše stanje zabrinutosti, tuge, i iscrpljenosti, kao i osećaj gubitka kontrole nad emocijama i preplavljenosti obavezama. Ovo stanje se javlja kod velikog broja majki (i do 80%) i ono je blago i prolazno, može trajati od nekoliko dana do dve nedelje. Navedeni simptomi spontano prolaze kada se majka prilagodi novim uslovima. Čitaj još na ovu temu.
Anksiozni poremećaji su najčešći psihijatrijski poremećaji, a valja naglasiti kako se vrlo uspešno leče. Shodno tome, važno je znati prepoznati simptome, a zatim što ranije potražiti adekvatnu pomoć psihijatra ili psihoterapeuta.
Fobija je iracionalni strah nastao kao posledica svesnog izbegavanja predmeta ili situacija koje izazivaju strah. Izloženost objektu ili situaciji dovodi do trenutne reakcije u smislu visokog stupnja ankstioznosti ili pak do pokušaja njihovog izbegavanja. Čitaj još na ovu temu.
Generalno se može reći da panični poremećaj nije teško oboljenje u smislu prognoze, no isto tako je subjektivno teško podnositi ga i veoma umanjuje kvalitet življenja, te je preporuka da se treba što pre javiti psihijatru. Psihoterapija je neophodna u lečenju, a preporučuje se kognitivno-bihevioralna terapija.
Panični napad, kao osnovna odrednica ovog poremećaja, pored straha visokog intenziteta, uključuje i obilje telesnih simptoma, koji predstavljaju normalnu reakciju organizma na stanje visoke uzbuđenosti. Tu spada širok spektar simptoma, od kojih se najčešće javljaju sledeći: vrtoglavice, omaglice, preznojavanje, lupanje i preskakanje srca, bolovi u grudima, otežano disanje, povećanje krvnog pritiska, drhtanje ruku, klecanje nogu, nemir i bolovi u stomaku. Čitaj još na ovu temu.
Ovde se radi o stanju opšte anksioznosti kod osoba koje su zabrinute za životne posledice kao što su problemi u vezi sa zdravljem, poslom, bračnim odnosima, novcem, socijalnim prihvatanjem i slično. Kod ove forme anksioznost uz brigu (neugodna iščekivanja) ostaje jedini i dominantan simptom.
Anksioznost može da bude više ili manje konstantna, generalizovana ili može da bude periodična. Bitan uslov za generalizovani anksiozni poremećaj je dužina trajanja simptoma najmanje šest meseci za koje vreme postoji značajno oštećenje ili slabost socijalnog i radnog funkcionisanja ili oštećenje drugih važnih aktivnosti. Čitaj još na ovu temu.
Poremećaji ličnosti su stanja i duboko ukorenjeni obrasci ponašanja, mišljenja, osećanja, koji se ispoljavaju i uočavaju u svakodnevnom životu i koji značajno odstupaju od normi koje se očekuju i prihvataju u društvu. U tom smislu uvek se moraju uzeti u obzir regionalne i kulturne posebnosti. Ovi obrasci ponašanja obično započinju u adolescenciji, a karakteriše ih činjenica da se na njih teško može uticati i zbog toga ih je teško lečiti.
Naglašena ličnost prelazi u poremećaj ličnosti kada obim i stepen patnje osobe (i / ili okoline) ili teškoće u društvenom i profesionalnom životu postanu prevelike! Čitaj još na ovu temu.
Akutna suizidalnost ili samoubistvo postoji kada postoje prisilne samoubilačke misli sa određenim samoubilačkim namerama i preti akutnim samoubilačkim činom. Tada sva pozitivna emocionalnost prema drugima, a naročito prema sebi se gasi i pretvara u mržnju i kaznu samog sebe. Javljaju se osećaji ljutnje, neprijateljstva, frustracije, straha. Te negativne emocije su okrenute prema sebi i pogođena osoba ima izražen osećaj krivice.
Problemi koji vode ka samoubistvu trebali bi biti precizno definisani; specifične strategije ponašanja imaju za cilj promeniti načine ponašanja, mišljenja i razviti kognitivne strategije. Psihodinamička strategija koja se temelji na unutrašnjoj reakciji terapeuta i njegovoj povratnoj informaciji pogđenoj osobi, gde se prepoznati obrasci ponašanja koji su doveli do samoubilačkih misli na razumljiv i prihvatljiv način objašnjavaju pogođenoj osobi. Čitaj još na ovu temu.
Figurativno se može shvatiti kao “mentalna povreda” koja se može dogoditi kada su psiholoski zaštitni mehanizmi pogođene osobe preopterećeni traumatičnim iskustvom. Događaji poput ozbiljnih nesreća, bolesti i prirodnih katastrofa, ali i iskustva značajnog psiholoskog, fizičkog i seksualnog nasilja, kao i teška iskustva gubitka i zanemarivanja obično se nazivaju traumatiziranjem. Čitaj još na ovu temu.
